Kontaktirani , bez obzira da li su svesni svoga statusa, su veoma zbunjeni. Ljudsko društvo jedva da je prihvatilo koncept telepatije, ismevajući one koji tvrde da ovaj oblik komunikacije postoji čak i kada se to dokaže u kontrolisanim labaratorijskim uslovima. Koncepti u vezi sa dušom, kao što su duhovi, reinkarnacija ili zaposedanje, se smatraju više bajkama nego istinitim činjenicama, pogotovo zato što duhovi ne ostavljaju tragove ili otiske stopala. Ono što se ne može fizički objasniti ne postoji, tako razmišljaju mnogi, tako da moždani talasi odnosno duhovi ne postoje. Kako se u ovakvoj sredini oseća kontaktirani, koji u većini slučajeva počinje da doživljava i iskustva Izvan-tela koja mu dodatno otežavaju da shvati šta se događa? Kontaktirani koji još nije shvatio da je to što jeste, ili još uvek nije uspeo da razdvoji iskustva duše od iskustva koja su zapisana u fizičkom umu, može biti veoma zbunjen.
Međutim, kada se kontaktirani navikne na koncept duše koja može izlaziti izvan tela i nazad u fizičko telo, i na posete za vreme kojih može komunicirati duša-ka-duši, kada je duša kontaktiranog inkarnirana ili izvan tela, za vreme iskustva Izvan-tela, onda on razvija sposobnost da razlikuje ova iskustva. Uopšteno govoreći, informacije koje su prikupljene telepatskim putem su ograničene u svojim detaljima, i otkrivaju po jedan koncept ili sliku. Informacije koje prikupite tokom iskustva Izvan-tela su sveobuhvatne, ali će telesni um učiti od duše u etapama, tj. prvo se shvata suština a detalji slede kasnije. Podsvesna sećanja na posete se tokom prisećanja javljaju sa svim detaljima, tako da se sećanje doživljava kao film. Zbog ovoga, iskusni kontaktirani koji je shvatio kakve sve alternativne realnosti postoje nije ništa zbunjeniji nego kupac koji pronalazi na policama odeću koja potiče iz različitih zemalja i koja je različitog stila. Posle nekog vremena, sve se čini sasvim normalno.