S obzirom da kontaktirani pamte posete samo u svojoj podsvesti i da moraju da izgrade bazu u svesnoj memoriji, i s obzirom na to da svetske vlade i establišmenti ne žele da priznaju prisustvo vanzemaljaca, ne čudi to što kontaktirani imaju sumnje. Održavanje elementa sumnje, kako bi se Buđenje odvijalo bez povećanja nivoa anksioznosti i straha u okviru populacije, čini se nepotrebnim mnogim kontaktiranim, kojima bi dobro došlo malo uveravanja.
Mnogi traže: dajte mi neki znak, tako da budem siguran da se ovo stvarno desilo, a da nije samo plod moje mašte. Čak i kada se suoče sa dokazima u raznim knjigama koje čitaju i kada dobiju potvrde od prijatelja u kontakt grupama, kod mnogih kontaktirani njihova potreba za dodatnim uveravanjem postaje veoma jaka. Ovo se događa uglavnom kada kontaktirani odluči da napravi promene u svom životu zbog svojih ubeđenja, a nije u stanju da objasni svoje odluke porodici i prijateljima. Oni znaju da će ih okolina u najboljem slučaju smatrati ekscentricima zbog koraka koje se spremaju da učine, i pored toga što žele nešto što mogu da pokažu drugima kao racionalno objašnjenje, oni jednostavno žele neki čvrsti dokaz kome mogu da se okrenu za vreme usamljeničkih vremena kada će biti ismevani. Dajte mi znak. Ono što ima značaja za jednu osobu besmisleno je za neku drugu, tako da se lični znaci često daju pojedinim kontaktiranim kada se oni nalaze na raskršću odnosno kada žele da napuste normalni način života i da se posvete nekoj misiji. Lični znaci imaju velikog značaja za osobu kojoj su upućeni, ali zbog njihove prirode ne mogu se koristiti kao dokaz prisustva vanzemaljaca.
Neko može naći svoje cipele postavljene u drugoj strani ormara, nešto što nikad ne bi uradio. Neko drugi iznenada može naći na stolu čips koji je imao nameru da kupi ali to nije uradio. A neko treći može ustanoviti da mu je brada skraćena, što on čini svake nedelje ali je preskočio da uradi prošle. Ova osoba momentalno ostaje zapanjena, a onda razmišlja o neposrednoj prošlosti da vidi da možda nije zaboravila. On shvata da je to znak, zbog intenzivnog mučenja koje je doživljavao pre nego što je naišao na znak i zbog svoje često veoma jake želje za znakom neke vrste. Ovo dva osećanja idu zajedno. Znaci se uvek daju kada ih kontaktirani najmanje očekuje, ponekad tek pošto izgube svaku nadu da će na njihove zahteve biti odgovoreno. Ovo se čini da bi bili sigurni da kontaktirani ne zastrani u vezi prirode prisustva vanzemaljaca. Kako smo zbog pravila ograničeni u mešanju u procese ljudskog društva, mi ne želimo da dovedemo naše kontaktirane u uverenje da mogu da računaju da ćemo odgovarati na njihove pozive. Znaci se takođe daju na takav način da su beznačajni za bilo koga drugog osim kontaktiranog, i kontaktirani ovo dobro razumeju i ne pokušavaju da impresioniraju ili ubede druge.
Međutim, za pojedinca, znak koji je primio ima duboko značenje.