Ljudi misle da je gravitacija jednostavna, jedinstvena sila, ali gravitacija u stvari ima mnoga lica i menja se zavisno od sastava objekata o kojima se radi i njihovog rastojanja.
Gravitacija se razlikuje zavisno od sastava objekata. Slični sastavi privlače više jedan drugog, zbog kompatibilnosti njihove strukture. Oni nemaju spoljašnje drame koje trebaju da razreše. Ovo je posebno karakteristično za metale, jer i magnetna komponenta ulazi u jednačinu. Kada postoji sloboda objekta da se okreće, jedan ili oba će se pomeriti na takav način da postanu magnetno usaglašeni. Za ovo je potrebno vreme, koje je međutim kratko, i zbog toga se može činiti da gvozdena lopta pada sporije u vakuumu nego objekat slične težine koji poseduje slabu magnetnu retenciju. Organske komponente takođe reauguju na gravitaciju na različit način nego neorganske komponente, a razlog za to su kompleksne veze između atoma. Veze nastaju vezivanjem elektrona, koji se koriste kao lepak i njih deli više od jednog atoma. Prema tome, organski materijal uopšteno posmatrano neće osetiti toliku interferenciju koliku oseća materija sa slobodnim elektronima za vreme gravitacionog privlačenja. Neorganskom materijalu u suštini je potrebno vreme da ispusti ili uzme elektrone, i zbog toga usporava svoje kretanje.
Uopšteno govoreći, što je objekat teži, to je veća gravitaciona sila koja se generiše u njemu za drugi objekat. Gravitaciona sila je više nego složena stvar, dvosmisleno govoreći, ali ovu stvar gube iz vida oni koji posmatraju dramu zato što se najveći deo drame odvija u okviru samog objekta. Zašto to i ne bi bio slučaj? Zašto bi materija posegnula samo za materijom koja je ne dodiruje, privlačeći je, a da ne posegne za materijom koja joj je pri ruci? Neki nazivaju ovu unutrašnju gravitaciju kompresijom, ali to je samo gravitacija koja pokušava da privuče svaki atom ka većoj gomili, što je u slučaju kruga, kao što je Sunce ili planeta, uopšteno govoreći ka centru. Pošto se sila gravitacije širi u svim pravcima, veći odnosno teži objekat emtuje više privlačenja nego manji ili lakši objekat. Kada je više objekata uključeno u privlačenje, rasprava izaziva da sva tela slabe, ali se ekvilibrijum uspostavlja prema masi i sastavu objekata i njihovom međusobnom rastojanju. Ljudsko poznavanje gravitacije je nekompletno zato što oni ne uzimaju u obzir odbojnu silu koju veliki objekti, kao što su planete, generišu jedan ka drugom.