Da li se širenje koje potiče od Velikog praska zauvek nastavlja, ili se dešava preokret i nastaje velika Crna rupa, da bi proces ponovo krenuo iz početka? Diskusija o ovim stvarima zahteva da čovek u mislima izađe izvan svoje okoline, jer on samo može da vidi širenje Univerzuma oko sebe, tako da preokret predstavlja samo teorijsku pretpostavku i zbog toga predstavlja objekat rasprave. Mi, Zetani, smo posetili delove univerzuma u kojima se dešava preokret, tako da možemo da govorimo o ovim stvarima sa sigurnošću. Međutim, na ovim sci.astro debatama, rasprave se vode bez obzira na to šta mi kažemo. Da biste tvrdili da se širenje nastavlja beskonačno morate pretpostaviti da se takva aktivnost odvija u vakuumu - što je smešna pretpostavka. Postoji širenje i skupljanje koje se dešava u školskom dvorištu, kada raketu-igračku pošaljete prema nebu, a zatim ona usporava i pada nazad na zemlju. Ako bi dečak tvrdio da će raketa zauvek nastaviti da leti, na osnovu toga što je posmatrao samo deo trajektorije tako da je uzeo u obzir samo odlazak, proglasili bi ga budalom. Ali na sci.astro, ovakve stvari se smatraju ozbiljnim argumentima.
Dakle, koji su faktori koji utiču na preokret?
Prvo, mlaz materije koja napušta Veliki prasak nije homogen, inače se nebi desilo
formiranje zvezda i planeta nego bi Univerzum izgledao kao žele puding, tj.
bio bi svuda isti. Subatomske čestice zadržavaju svoj identitet čak i u Crnoj
rupi, i ne gube vreme da bi ponovo započele svoj stari ples. tj. interakcije
sa drugim česticama, zavisno od svoje prirode, kada su oslobođene od zagrljaja
Crne rupe. Prema tome, za vreme juriša materije koja napušta eksplodirajuću
Crnu rupu, postoje takođe delovi koji se nalaze sa strane, kao i ispred i iza
bilo kog dela ili grupe materije, i ovo predstavlja prvobitnu osnovu za preokret.
Beskonačno širenje u beskonačnost, ta smešna teorija, pretpostavlja da postoji
samo uticaj koji se nalazi iza bilo kog dela materije koja beži, što
nikada nije slučaj.
Drugo, prvobitne Crne rupe se formiraju odmah nakon Velikog praska, a i zašto
ne bi? Crne rupe nastaju zbog gravitacije, tamo gde gravitacioni gigant dobije
tako veliku gustinu da tok gravitacionih čestica koje bivaju privučene ka njemu
prevazilazi tok čestica koje stvaraju pritisak od centra ka spoljašnjosti, remeteći
ekvilibrijum tako da nastaje stalno povećavanje gustine gravitacionog giganta.
Postepeno, on dobija na snazi i veličini, i privlači sa strane materiju koja
se kreće dalje od Velikog praska. Tako se kretanje menja od ekspanzije ka laganom
usporavanju, i na kraju do kompresije materije u najbližu Crnu rupu, a zatim
se Crne rupe spajaju, sve dok scena ne bude spremna za sledeći Veliki prasak.