Kao što je napisano u Oašfe, kanalisanoj knjizi koju preporučujemo, Ustav SAD je nastao uz našu i pomoć drugih koji su orijentisani na Služenje-drugima. Ustav nije nastao lako. Nastajanje Ustava nismo pomagali bez razloga. Ustav SAD predstavlja uvod u ono što možete očekivati od Saveta svetova. Glas pojedinca se računa.
Kako ovo funkcioniše, u praksi? Gde je glasačka kutija? U fizičkom svetu, za koji ljudi smatraju da je jedini svet, oni očekuju da postoji fizička glasačka kutija. U ljudskom društvu, obično se zaboravlja na verbalno dato obećanje i ono se olako gazi, tako da se važna obećanja i postignuti dogovori stavljaju na papir, preciznim rečnikom. Reči mogu da uvuku u zamku, i reči mogu da daju garanciju. Kako ovo glasanje funkcioniše bez reči? Među entitetima koji su orijentisani na Služenje-drugima, ekvivalent verbalne komunikacije nije nešto što se koristi protiv pojednica. Suština glasa pojedinca se ne gazi, bilo zbog nemara ili zbog prevare. Suština pitanja o kome se glasa se verno prenosi pojedincu koji ima pravo glasa, i prava reakcija glasača se prenosi u glasačku kutiju, koja u ovom slučaju nije uopšte kutija nego vrsta mentalnog kompjutera. Među onima koji su orijentisani na Služenje-sebi, gde se uputila manjina ljudskih duša, nema glasanja. Odluke se donose u okvirima strogog poretka. Ovaj koncept je dovoljno poznat ljudima koji čitaju ovaj tekst tako da možemo da preskočimo dalja objašnjenja.
Kada ljudi imaju priliku da glasaju u Savetu svetova? I da li postoje posrednici, kao što je dozvoljeno ljudskim ustavima? Odgovor na poslednje pitanje je ne. Zbog toga što je u ljudskom društvu fizički nemoguće skuptiti milione ili čak bilione ljudi na nekom mestu, neophodno je uvesti posrednike, a u gustinama iznad 3., mi možemo da bez problema da izađemo na kraj sa većim brojem bića. A kada stičete pravo da glasate? Kada se odlučuje o Zemlji, pošto ste stanovnici Zemlje, već imate pravo glasa. Svačiji glas se računa jednako. Glasanje se često sprovodi, ma kako to čudno vama zvučalo. Vaša duša glasa, ali pošto duša smatra da se fizičko telo ne nalazi na istom nivou kao i ona sama, duša ne prenosi informacije o svojim iskustvima ništa više nego što prenosi o prošlim životima. Ona smatra da radoznalost tela, koje je njen privremeni dom, predstavlja smetnju. Ukoliko duša ne smatra da se telo nalazi u takvoj situaciji da je neophodno da zna, ona se ne trudi da mu prenese informacije. Prema tome, vaša duša je bila na glasanju, glasala je, bez obzira da li ste vi toga svesni ili ne.