Kataklizme donose niz izazova onima koji žele da prežive. Kamenje koje pada sa neba, vatrene oluje sa kratkim periodima nestanka kiseonika, zemljotresi jačine koju ljudska vrsta nikada nije iskusila, brza izgradnja planina, vulkani koji izbacuju lavu, vetrovi jačine uragana i plimski talasi koji su dovoljno visoki da prekriju visoke zgrade. Šta treba činiti?
- Plimski talasi
- Pošto tačna pozicija Zemlje kada prestane sa svojom rotacijom ne može biti izračunata, ne može se predvideti na kojoj će obali biti najjači plimski talasi. Ovi talasi će biti gori na mračnoj strani Zemlje, jer će vodu privući prolazeća kometa na strani koja je okrenuta ka Suncu, i neće moći da se kreće tako slobodno. Praktično govoreći, da čovek ne bi rizikovao, mora da bude na visini od barem 60 metara nadmorske visine i barem 160 kilometera daleko od obale.
- Vulkani
- Očigledno je da je radi bezbednosti neophodno ukloniti se od aktivnih i relativno aktivnih vulkana. Vulkani, novi i stari, će predstavljati iznenađenje za one koji žive u blizini, kada se budu iznenada aktivirali za vreme kataklizme, bez prethodnog upozorenja. Ploče u zemljinoj kori su deblje nego što ljudi pretopstavljaju, ali ka dnu prelaze u poluotopljeno stanje, tj. poluotopljenu lavu koja je više vezana za ploče nego za jezgro.Ljudi, koji žive na vrhu ploča, moraju razmišljati o tome gde će biti pukotine. One ploče od kojih su napravljeni kontinenti su sastavljene od tanjeg materijala nego ploče duboko ispod mora. Nije slučajnost to što ploče plutaju više ili niže. Nije težina vode ta koja gura ploče koje se nalaze ispod okeana na dole, jer su morale još na početku da budu dole da bi se voda uopšte zadržala na tom mestu. Poluotopljena lava ispod ploča pravi mesto za teške objekte koji plivaju na njenom moru, isto kao što teški objekti koji plivaju po vodi tonu dublje nego lakši objekti koji ostaju bliže površini. Za ljude, pored toga što treba da se nalaze na lakšim pločama, zbog bezbednosti treba da se nalaze u centru velikih kopnenih ploča. Za ljude, značajan faktor bezbednosti će predstavljati to što se nalaze dalje od ivica ploča gde može da procuri značajna količina lave i da eksplodira, zbog pritiska koji nastaje za vreme kretanja ploča.
- Izgradnja Planina
- Uklonite se dalje od područja gde će najverovatnije doći do izgradnje planina. Ravnice i platoi su najsigurniji. Pri donošenju odluke, geološka anliza ploča treba da vam posluži kao vodič. Nemojte biti iznad ploče koja tone, jer čak i ako se nalazite na vrhu, zemlja ispod vas može se zagrejati do usijanja, zbog trenja.
- Zemljotresi
- Zemljotresi će u suštini srušiti sve gradove, i naravno, železnice, staze za sletanje, autoputevi i mostovi će biti neupotrebljivi. Nemojte računati na to da će bilo koji sistem za struju ili vodovod biti funkcionalan, i telefoni će sigurno biti mrtvi za stalno. Praktično govoreći, čovek treba da zaštiti svaki mehanički i električni uređaj koji planira da koristi posle katakizme uz pomoć debelog omota kao što je naprimer gumena prostirka. Zavijte sve kao da će biti bačeno sa visine od 150 metara. Testirajte ovo, i ustanovite da li će vaš uređaj preživeti. Ako ne preživi, trebaće vam robusniji uređaj. Nezavisni izvori energije, kao što su vetrenjače, moraju biti obezbeđeni. Baterije mogu dobro doći, ali neće dugo trajati i neće se moći zameniti. Vaši mehanički i električni strukture će stradati više od jakih zemljotresa nego vaše kosti i mišići. Vi se možete poseći i polomiti, ali će se rane zalečiti. Vaši električni uređaji će ostati polomnjeni. Kada budu trebali da počnu zemljotresi, lezite na zemlju. Na ovaj način ćete skiliznuti i kotrljaćete se metar-dva. Ako budete stajali, ili ako se budete nalazili na visini, pašćete. I nikako se nemojte nalaziti ispod strukture koja će pasti na vas i smrskati vas.
- Kamenje i Vatrene oluje
- Metalni krov će uspeti da odbije vatrene oluje i kamenje takođe, ako je dovoljno debeo. Debljina zaštitne metalne ploče nije toliko bitna kao sama činjenica da je napravljena od metala, tj. da ne može da izgori. Tanak metal može da se savija pod pritiskom, a debeo metal može da se pocepa ili pukne, jer je manje savitljiv. Ako je metal namenjen da bude zaštita od pepela i kamenja iz eksplodirajućih vulkana, što je tanji to bolje. Protiv velikih meteora, koji su retki, ne postoji efikasna mera zaštite. Oslonite se na sreću, što se tiče ovoga. Ako sklonište u kome se nalazite nije otvoreno ka spoljašnjosti, privremeni nedostatak kiseonika neće vam naškoditi.