Rep ogromne komete skoro uopšte ne nailazi na otpor dok kometa putuje kroz svemir. On je sastavljen od otpadaka koji su privučeni u rep iza komete ne samo kada je kometa formirana, već i tokom njenog puta, za vreme koga ona skuplja zalutale objekte u svemiru koji bivaju privučeni njenom gravitacionom silom. Rep se sastoji od prašine, gasova, kamenja, gromada, i meseca, zavisno od veličine i sastava onoga na šta kometa naiđe tokom svog putovanja. Ništa ne utiče značajno na ovaj rep u slobodnom svemiru, dok 12. Planeta pravi svoj dugački luk dok se udaljava od Zemlje i nestaje u mraku spoljašnjeg svemira. Naravno, sve se ovo menja kada 12. Planeta uđe u vaš Solarni sistem. Zbog solarnog vetra, tj. bombardovanja radijacijom koje vaše oko ne može da vidi, osim u obliku svetlosti, rep se krivi ka spoljašnjosti, dalje od Sunca. Zbog toga rep komete zakačinje Zemlju - prašina, gasovi, kamenje i stene zajedno. Kakav je efekat ovoga? Meseci planete se drže blizu, tako da ne prilaze Zemlji, ali sve ostalo sprovodi napad na Zemljinu atmosfreru.
Meteori, odnosno zvezde padalice, su poznati ljudima, koji ih mogu videti svake noći ako istraju u svom noćnom posmatranju neba. Ovi vatrreni tragovi predstavljaju meteore koji sagorevaju. Meteor se zagreva usled trenja i pali uz pomoć kiseonika iz Zemljine atmosfere. Ali šta se dešava ako nema kiseonika? Za vreme prolaska komete dešava se tako žestok napad na Zemljinu atmosferu da na pojedinim mestima sav rasploživi kiseonik biva potrošen. Od zagrejanog gasa u repu komete nastaju petrohemikalije, koje tokom svog pada kroz atmosferu bivaju zapaljene, i padaju na Zemlju kao vatreni pokrivač. Ove zapaljene hemikalije ne samo da spaljuju svaku živu stvar na koju naiđu, one takođe troše kiseonik. Kao što je napisao Velikovski, Mastodon je pronađen zamrznut u Sibirskoj tundri, sa travom u zubima, zamrznut u perfektnom stanju, kao da je jednostavno prestao da diše. Zaista je tako bilo. Bez kiseonika, bića vrlo brzo gube svest. Kada je sav kiseonik u višim delovima atmosfere potrošen, meteori koji padaju na Zemlju nailaze na manje otpora.
Rep komete se u svom vrhu sastoji od lakšeg materijala, jer sve teže supstance na tako velikoj udaljenosti od gravitacionog uticaja ogromne komete bivaju privučene na druge strane u nekom trenutku vremena. Prema tome, gasovi i prašina skreću ka Zemlji, i njih ćete prve primetiti u obliku fine crvene prašine u čijem sastavu ima gvožđa, i koja će obojiti vode u crvenu boju krvi i dati im gorak ukus. Zar ova prašina neće izgoreti u preostalom kiseoniku, i završiti kao i mnogi sitni delići zvezda padalica? Ova prašina, pošto je već oksidirana, ne može da gori. Dok se kometa približava da bi napravila svoj krug oko Sunca, sledeći znak je fini šljunak, koji pada na pojedinim mestima kao grad. Zašto ovaj šljunak ne sagori, kao što se redovno dešava sa ostalim meteorima? Neki izgore, ali njihov broj je toliki da daleko prevazilazi Zemljine odbrambene mogućnosti, tako da se većina ni ne zapali. U tom trenutku gornji slojevi Zemljine atmosfere se već cepaju, i šire u svemir tako da nestaje Zemljin spoljašnji omotač. Sada kada naiđe neka stena, ona bez otpora pada na bespomoćnu Zemlju.
Onima koji žele da pobegnu od zlog napada repa komete savetujemo da nađu sklonište od stena, u pećinama, u dolinama, ili ispod nekog metalnog krova. Njen prolazak je brz, traje nekoliko dana, i naglo se završava.