Dokaz je pred vašim očima i bio je prisutan godinama. On nije samo u geologiji Zemlje. Ako jednostavno proučite način na koji vlada reaguje, uočićete šablon. Naravno, za neke, koji žele da to nije tako, nijedna količina dokaza neće biti dovoljna. Zašto NASA krije ono što Hubble vidi i ne daje na uvid javnosti? Ovo bi svima trebalo nešto da vam kaže, i zato razmislite o njihovom ponašanju i zapitajte se, zašto se to događa? Osim ako neko ne posmatra zvezdu sa veoma fokusiranom svetlošću, mogu postojati mnoge interpretacije za ono što se vidi. Većina svetlećih tačaka koja se nalazi na nebu može biti uočena samo uz pomoć velikih opservatorija, kojih ima tako malo i za koje je potrebna tako ogromna količina novca da bi opstale da one moraju biti na kraju nekog vladinog lanca i mogu lako biti kontrolisane. Pored toga, NASA i JPL daju izjave koje mogu da pobiju ono što će ljudi možda videti.
Šta se desilo sa Planetom X koja je uočena 1983. godine? Stotinama godina pre ovoga, astronomi su crtali orbite spoljašnjih planeta i govorili da postoje nepravilnosti. Ovo je izazvalo buru aktivnosti početkom 1980-ih, u kojima su Van Flandern i ostali sprovodili proračune koji su pokazivali približnu veličinu planete, dodatne planete u sunčevom sistemu koja bi objasnila nepravilnosti. U stvari, on je bio neverovatno blizu stvarnoj veličini 12. Planete koja je planeta Sunčevog sistema. Oni su je pronašli. Locarali su je uz pomoć inracrvene fotografije. Postojale su najave u novinama a zatim iznenadna tišina tokom čitave dekade. Zatim je NASA dala objašnjenje da male razlike u masi spoljašnjih planeta sve objašnjavaju. Ako je to slučaj, pošto se masa ovih planeta računa na osnovu orbita i vidljivih veličina, zašto su onda svi ti silni astronomi bili zbunjeni i primećivali nepravilnosti tokom prošlih vekova? Oni bi u startu proračunali težinu tako da objasni nepravilnosti! Naravno da vas zavaravaju i da vas lažu.
Nebo je veoma popunjeno, postoje mnoga svetla, neka se kreću, a neka ne, i osim ako ne posmatrate relativno nepokretnu zvezdu koja je svetla i ima fokusiranu svetlost, prosečnom čoveku je teško da kaže da određena svetlost predstavlja ovo ili ono. 12. Planeta, na daljini na kojoj se nalazi 1999. godine, manja je nego Pluton, koji je tačkica. Pored toga, Pluton reflektuje sunčevu svetlost, koju 12. Planeta još uvek ne može da reflektuje zbog njene udaljenosti. Prema tome, ona ne izgleda tako svetla kao što je Pluton, i manja je nego Pluton. Ona ima slabu crvenu svetlost, koja se jedva vidi na pozadini zato što ne postoji veoma svetla tačka u centru. Zbog toga morate da je gledate direktno, i da se fokusirate ne na jako svetlo već na veoma slabašno. Većina vaše teleskopske opreme je prilagođena za filtriranje fokusiranog svetla koje dolazi od zvezda, koje je veoma jako u sredini. Zbog toga se morate opremiti za magnitudu 10 da bi kompenzovali iskrivljenje koje pravi vaša teleskopska oprema da bi se prilagodila na svetlost zvezda, i tražiti nešto sićušno.
Umesto da tražite pokretni objekat koji će sigurno postati vidljiv i moćiće
da se prati godinu dana pre pomeranja polova, posmatrajte promene na vašoj Zemlji.
Način promene u Zemljotresima, način promene vremenskih uslova će vam reći iskrenije
od bilo čega drugog šta se približava. Proučite Egzodus Jevreja, i šta vam Biblija
i Egipatski papirusi kažu da se događalo pre kataklizme - bube i žabe koje su
iznenada poludele, suše i poplave. Ovu su znaci koji isto kao i zagrevanje okeana
od dna ka vrhu i zagrevanje zbunjenog zemljinog jezgra govore da je nešto veoma,
veoma blizu. Ovo bi trebalo da vas uznemiri, a uskoro ćete videti i nešto na
samome nebu.