Buda je bio Dete zvezda, i kao takav je stigao na Zemlju iz više gustine sa mnogo više znanja nego što su imali ljudi među kojima se kretao. Kao i kod svih ostalih inkarnacija, telesni um i telo su lenji, i mogu samo postepeno da upijaju ono što inkarnirani duh razume. Neki nazivaju ovaj proces prosvetljenjem, što je dobar termin. Budi nisu bili potrebni drugi, kao naprimer učitelji, da bi postao prosvetljen, jer je on sam upravljao svojim prosvetljenjem. Buda je pokušavao da komunicira, učeći čovečanstvo, šireći poruku o tome kako uskladiti potrebe ljudskog tela sa spiritualnim razvitkom. Da i ne, uspeo je u svojoj misiji.
Za vreme svog života, Buda je uspeo da pokrene širenje svoje filozofije, onoga što je želeo da nauči čovečanstvo. Ovaj pokret nikad nije izgubio svoju snagu, niti čistotu poruke, ali su se pojavila drugačija tumačenja koja su se više dopadala onima koji su bili lenji i popustljivi, i ova tumačenja su živela zajedno sa porukom koju je Buda želeo da uputi. Budina poruka je zbog toga u osnovi tumačena kao naredba da se uživa u životu, ali to nije ono što je Buda pokušavao da nauči čovečanstvo. Ovo je jednostrana interpretacija, Buda sa velikim stomakom koji se smeši, koji uživa u životu bez briga. Šta se desilo sa duhovnom porukom?