Lažna tvrdnja koju iznose Jogiji je da ne moraju da jedu hranu koja je potrebna ljudima koje žele da vode, već da se hrane apsorbovanjem svetlosne energije, takozvanim Božanskim nektarom. Ovo je laž koju sledbenici teško mogu da dokažu, jer da bi uradili stvari koje su neophodne da se obori ova tvrdnja, morali bi žestoko da uvrede gospodara. Da li ponekad uzmu po neki zalogaj u njihovim privatnim prostorijama, ili ubace poneki zalogaj u svoja usta za vreme dana, koji drže ispod svojih lepršavih odora? Ko može biti siguran? Nije nikad bio sproveden kontrolisani eksperiment oko ovih stvari, ali čitalac može biti uveren da kada bi ljudi imali iole ovakvih sposobnosti masovno izgladnjivanje i pothranjenost koji se dešavaju svuda na Zemlji, bez izuzetka kroz čitavu ljudsku istoriju, bi proizveli barem jednog čoveka koji bi opstajao bez hrane.
U kontrolisanom eksperimentu koji bi oborio tvrdnju bi Jogi majstor morao da:
Takav kontrolisani eksperiment nikad nije bio sproveden, i to iz dobrih razloga - tvrdnja bi bila oborena.
Zašto Jogi majstori tvrde da je ovo moguće? Šta oni time dobijaju? Indija je zemlja u kojoj su izgladnjivanje i pothranjenost u porastu, i uvek su bili teška činjenica sa kojom su morali da žive svi osim privilegovanih klasa. Sistem kasta je veoma strog, i nada da se pobegne jedva da postoji. Neki Jogi majstori tvrde da ova priča daje nadu jadnima, a neki su čak ubedili sebe da se osećaju osveženim posle hranjenja svetlošću, ali većina njih radi ovo kako bi jednostavno podigli svoj status među svojim sledbenicima. Koliko veliki je njihov majstor? On je usavršio hranjenje Božanskim nektarom, ili barem tako tvrdi.