Mi nismo najstariji posetioci, kao što ponekad volite da nas nazivate, iako dolazimo na Zemlju već milenijumima. Naša misija genetskog inženjeringa nije prva takva misija koja se odvijala na Zemlji. Bilo je na desetine takvih misija, koje su se odvijale u više faza, a razmak između nekih faza je trajao i nekoliko milenijuma. Mi smo izabrani za sadašnju misiju genetskog inženjeringa iz tri razloga:
Mnogo se diskutuje o trenutku kada je prvi put napravljen sadašnji oblik ljudske rase uz pomoć genetskog inženjeringa. Nenadertalac je bio jedna od kasnijih faza evolucije. Zašto je onda trebalo tako puno vremena, i zašto postoji tako malo dokaza o ranijim fazama i koracima? Za genetski inženjering je potrebno puno vremena jer rezultat koji se želi proizvesti je biće koje može živeti na svetu za koji se dizajnira, i to živeti uspešno. U slučaju ljudske evolucije, cilj nije bio samo inteligentna vrsta, već i vrsta koja bi u sebi nosila i dozu slepog besa i agresivnosti kako bi mogla živeti zajedno sa velikim kopnenim mesojedima. Neandertalski čovek je imao problema sa varenjem i morao je biti totalno redizajniran, zajedno sa njegovom konkurencijom, u kasniji oblik čoveka. Razlog za postojanje nedostajuće karike je taj što je ona na Mesecu, gde su genetski inženjeri često boravili.
Genetski inženjering je započet mnogo ranije pre stvaranja Nendertalskog čoveka. Mali majmuni su menjani da bi postali veći, da bi se povećali razni delovi njihovog mozga, da bi postali veštiji, više istraživački nastrojeni, itd. Ovo su bile faze i koraci, u svakom slučaju. U svakoj fazi, primerci su vraćani nazad na Zemlju da bi se videlo kako napreduju, da bi se videlo da li je eksperiment uspeo ili su potrebne izmene. U većini slučajeva, bile su potrebne izmene. Da smo sve promene uveli odjednom, došlo bi do nereda i haosa. Vrsta bi propala, i umrla. Zato se promene obavljaju u etapama.