Ljudi su obično zbunjeni oko koncepta Poziva zato što drugi upravljaju sa tako mnogo stvari u njihovim životima, odnosno zato što društvo i mnogi ljudi unutar tog društva upravljaju njihovim životima i smatraju da je sprovođenje kontrole najbitnija stvar. Čovek mora imati svoj Broj socijanlnog osiguranja, mora decu registrovati u školi, itd., i postoje mnoge prepreke u životu koje sputavaju ljudsku slobodu i drže čoveka pod kontrolom establišmenta odnosno ljudi koji čine mrežu establišmenta. Ljudi obično dospevaju na mesta koja im omogućavaju da kontrolišu druge zato što uživaju u kontrolisanju ljudi i od suštinske im je važnosti da mogu da naređuju. Oni se opredeljuju da se bave politikom, menadžmentom ili medicionom ili postaju sveštenici odnosno učitelji zato što na takvim pozicijama mogu da kontolišu druge. Ovo takođe možete uočiti kod žena koje pletu finu mrežu kontrole oko svojih muževa i dece, ili kod veoma privlačnih žena koje koriste seks ili svoju lepotu da bi kontrolisale druge. Primera ima beskonačno.
Zbog ovih stvari, bića u trećoj gustini se zbune kada im se predstavi koncept Poziva. Da li to znači da su pokucali na vrata nastavnika i rekli da im treba pomoć oko učenja, i s obzirom da drugi odlučuju o njihovoj sudbini, biće izgrđeni i dobiće raspored aktivnosti koje moraju da obave? Ljudi su svesni da telepatija postoji, naprimer kada se jedan čovek nalazi na istoj talasnoj dužini kao i drugi i pozove telefonom kada je rođak ili prijatelj u nevolji. Telepatija je oblik Poziva koji je ljudima poznat. U osnovi, ljudi traže razgovor sa startim prijateljem ili rođakom koji ih onda pozove telefonom. Ponekad se poziv u ljudskom društvu upućuje govorom tela. Žena može da mahne rukom na određen način i policajac na uglu će to primetiti i doći da joj pomogne. Ovo je upućivanje Poziva policajcu. Jedan od dobrih načina za razumevanje koncepta Poziva je da ga zamislite kao oblik komunikacije koji je drugačiji od načina za komuniciranje koje ljudi razumeju i obično koriste. Poziv je zahtev za razgovorom i interakcijom, kod koga čovek započinje ovaj razgovor, a na način dugačiji od onih koje ljudi razumeju, kao na primer približavanje nekom lice u lice, pisanje pisma, ili podizanje telefonske slušalice.
Kada ljudi upute poziv na svom svetu koji posećuju bića iz viših dimenzija, oni ustvari traže razgovor sa ovim bićima. Ovo je ustvari više od poziva na razgovor. Ljudi ustvari traže intervenciju. Kada bića posetioci ne mogu da intervenišu, onda čovek ustvari traži da se informacija prenese drugom čoveku koji možda upravo tražiti dozvolu da interveniše, kako bi pomogao drugima.Oba čoveka u ovom slučaju upućuju Poziv, i kako ne upućuju poziv zato što su zabrinuti za sebe, i svoju ličnu korist, već zato što su zabrinuti za druge, mi kao bića orijentisana na Služenje-drugima odgovaramo na oba ova poziva. Mi smo svesni oba poziva, i nije teško srediti da se oboje sastanu za vreme iste posete, da budu fizički zajedno na svemirskom brodu, i da porazgovaraju.
Sve ovo će ostati zapisano u podsvesti ova dva čoveka, koji će možda primetiti da imaju potrebu da nešto urade, tražiće lice u gomili, i uskoro će sebe zateći kako pričaju jedan sa drugim kao braća koja se nisu dugo videla, iaoko su stranci. Oboje će shvatiti da su razmišljali o istom problemu i da je jedan došao do rešenja za kojim je drugi tragao. Ovo će im možda izgledati kao neverovatna slučajnost, ali to uopšte nije slučajnost. Mnogi ljudi su upućivali Poziv, i različiti vanzemaljski posetioci su slušali ovaj Poziv. Poziv je zahtev za informacijom, za zakazivanjem sastanka, za savetovanjem, i za dobijanjem šanse. On se uopšte ne razlikuje od kucanja na vrata ili pisanja pisma osim što se upućuje bez čovekovog svesnog znanja. Ljudi poseduju i podsvesno znanje, a u svakom slučaju ljudska duša pamti. Poziv je jednostavno nešto drugačiji način razgovora sa drugim bićima.