Rak se smatra prokletstvom čovečanstava, jer je rak ono što se najčešće navodi u umrlici kao razlog smrti. Ono što ljudi ne razumeju je da rak predstavlja prirodni proces koji omogućava organizmu izlaz, jedna vrsta samoubistva. Koliko često ljudi zapažaju da njihov prijatelj, koji je saznao da ima rak u početnoj fazi, nastavlja sa aktivnostima za koje se smatra da izazivaju ili potpomažu razvoj raka. Na primer sa pušenjem. Rak se razvija sve vreme, ali ga ćelije čistači drže pod kontrolom, kao što je poznato vašim biolozima. Prilikom razvoja raka ćelije čistači dobija signal da prestanu sa poslom, da se povuku i dozvole da uništavanje uzme maha. Rak nastaje iz istih razloga iz kojih mnoge infektivne bolesti podivljaju, zato što se imunološki sistem isključi. Kao što ljudi odavno znaju, imunološki sistem je veoma osetljiv na promene u okolini, po svojoj prirodi. Samoubistvo je u prirodi retko kad izvodljivo, osim kada se prestane sa jelom ili se biće ne skloni od neposredne opasnosti, a obe akcije su povezane sa psihičkom depresijom.
Ludački rat koji medicinari vode protiv raka najčešće predstavlja izgubljenu bitku zato što je pacijent već odredio rezultat. Do spontanog izlečenja dolazi bez medicinske pomoći, i kod mnogih pacijenata dolazi do nekoliko spontanih povlačenja za vreme istorije bolesti. Kada do spontanog povlačenja dođe za vreme medicinskog tretmana, smatra se da je tretman bio uspešan, ali je u stvari do uspeha došlo zbog brige i pažnje koja se posvećuje pacijentu. Konačno je oslobođen od posla koji mrzi, neko ga iskreno pita kako se oseća tog dana, ili mu je uspelo da pobegne od dominantnog bračnog druga odlaskom u bolnicu. Lečenje raka uvek dovodi do smrtnog ishoda kada se ne posvećuje pažnja situaciji koja je razlog bolesti, i čak u slučaju da se unište sve ćelije raka, što se nikad ne događa, one će se samo pojaviti na nekom durgom mestu. Da bi izlečili rak, prvo posvetite pažnju životu pacijenta, a zatim preduzmite napad na tumor, kao sekundarnu meru.