Biolozi se u labaratoriji susreću sa zatvorenim i otvorenim sistemima. Kada se u eksperimentu radi sa zatvorenim sistemom, svaki aspekt biosfere se struktuira, i uklanjaju se svi uticajni faktori koji se mogu ukloniti. Ako čovek želi da ustanovi kako miševi reaguju na više sunčevog svetla, odnosno duži dan, pravi se kontrolna grupa miševa koja se izlaže konstantnoj količini svetla, i drugu grupu miševa gde se količina svetla menja, odnosno lagano povećeva. Sve drugo se strogo struktuira da bi bilo nepromenljivo. Ista hrana, isto vreme ishrane, ista količina hrane, ista količina brige od strane ljudi, ista količina prostirke za kavez - ako je moguće nema nikakve razlike. Kod eksperimenta sa otvorenim sistemom strogo se kontroliše samo nekoliko faktora, jer postoji suviše veliki broj promenljivih stvari. Kako se dve različite vrste miševa slažu, i koja preživljava borbu za resurse? Stavite sve miševe u jedan veliki kavez, menjajte okolinu sa raznim eksperimentalnim otpadom, menjajte raspored prehrane, izložite povremeno miševe čudnim zvucima, i posmatrajte. Osvešćivanje se sad odvija u otvorenom sistemu, a prethodno je bilo zatvoreno u uskom krugu, i nekoliko trendova se već jasno pokazuje.
Nekoliko decenija ranije kontaktirani su bili posećivani pojedinačno ili u okviru porodice. Skoro uvek, kontaktirani koji je bio svestan šta se dešava zadržavao bi to za sebe ili u najboljem slučaju bi podelio svoje iskustvo sa osobom kojoj najviše veruje. Zatvoren sistem. Danas kontaktirani sreću jedan drugog, ne samo u svojoj podsvesti za vreme poseta, već u okrivru grupa za podršku, Internet chat grupa, i dok razgledaju knjige u knjižari. Poricanje od strane vlade se pretvorilo u posredni program obrazovanja, religijske vođe formulišu svoja objašnjenja, televizijski i filmski producenti žele da budu predvodnici u iskorišćavanju medijskih šansi, i postoje političari koji rado prihvataju potvrde o postojanju vanzemaljaca. Otvoren sistem.